Revokat i ja bez žice

AFRIKA 4. dan..Kako se liječim od života….da ponekad se razbolim….onako bez veze….ne mislim na prehlade ..i prave bolesti….već one koje se ne vide…doktori ih nemaju zavedene u svojim knjigama…a one u stvari najviše bole…ne znam im ni imena.. Samo ih svela pod jedno: Boli me život. i tad ja otputujem…..kažu da često putujem…znači da mene više boli..ne sramim se toga…možda sam nježnija. možda sam izgubljenija….al sam našla sebi lijek…odlazak i davanje…Ovaj dječak je prvo što sam ugledala kad sam ušla u selo..stajao je iza ograde…i promatrao me…gdje su misionari sve je ograđeno radi sigurnosti…imamo i čuvara…….danas idem iz škole i čujem dječji glas kako viče Elizabeth ….Elizabeth wait…On moj novi prijatelj…nosi granje…valjda roditeljima…smije se i trči sa tim granjem put mene…da bi nas dvoje malo prošetali….gledam ga i kažem fotkat ću te…./neki ne daju/ a on se smije…i kaže ..ti možeš..gledam ga i mislim se …e malac da ti znaš da me liječiš…sad sa tom svojom vikom dok se drugi okreću.. i sretan si šta me vidiš… i trčiš mi…meni tad drugi ne postoji…jer ja samo mislim sebično koliko mi pomažeš….svojim načinom…bez opterećenja…bez računice…ženi koja ti baka može biti…..a i ne znaš da si cijeli moj svemir sad i da me za ništa drugo nije briga…jer na ovoj cesti smo ti i ja sami…jer nije ovo cesta obična….prašnjava….nama je ona put u nešto bolje i tebi i meni…u sretan život…Revokat i ja bez žice..