Kad san vec pisa posebno o materi evo nešto i o starom. Bija je strah i trepet. Nije on nikad tuka da ne mislite osin oni put kad san zaslužija i gore nego se od početka postavija tako da kad on kaže nema priče više. Samo te pogleda i sve ti je jasno. Radija je ka pas. Vozija kamione i autobuse. Kad bi došla plaća donija bi doma onu kuvertu sa lovon i trakon od dva metra di su pisali svi mogući odbici. Znan da su pizdili na sve te odbitke ali ja nisan ništa razumija. Danas znan sve šta in je smetalo. Stara bi sve raspodilila u jednu plastičnu fasciklu s pretincima. Struja, voda, režije razne, spiza, kredit i dala starome za kavu. Ona je vodila računa da sve štima. Stari bi me nekad vodija sa sobon kad san moga od škole ić. Beograd, Bugojno, Vis,Supetar, Hvar. Kad me vodija u Bugojno prvi put san vidija pravi snig. Ono sitno u Splitu se ne računa. Zaustavija se na Kupresu negdi i pustija me ka s lanca. Ja glavon pravo u snig i ka bager guran isprid sebe. Moš mislit rukavica i opreme šta san ima. Mokar posli 10 minuti ka crkveni miš nazad u kamion se grijat. Na Visu je bila tvornica plastičnih brodova i stari mi je nabavija sandolinu. Biće dobija jeftino jer je zna svakoga na otoku. Ma kakva sandolina. Jahta je to meni bila. Kad san bija na Braču iša bi svako jutro u Sutivan kupit kruva.
Kupija mi je i biciklu. Bilu Pony kad san proša prvi razred. Uvalija je mene i nju u kamion i odveja me u Supetar. Prošverca bi me iza i to je meni bilo ludilo ka da san opljačka Pentagon. Prvo san mu pomoga istovarit kamion. Vriće od 50 kila brašna i onda me učija vozit. Sta je iza mene i drža a ja pedalira nizbrdo. Kako san krenija dobro okrenen se reć mu vidi kako san dobar a on na vrhu brda odavno me pustija. Od straja san se izvrnija odma ali san taj dan naučija vozit.
Kad san napunija 18 godina reka mi je ajmo učit vozit auto. Odveja me na Poljud. Malo rikverc, prva, druga dva, tri djira po parkingu. U vr glave 15 minuti i kaže vozi doma na Trstenik. Kažen ja njemu jesi ti normalan, razbiću ti auto. Ili vozi doma ili nadji drugog da te uči. Uvik je ima metode ka ono za plivanje davnih dana. Mislin se ja ako tebe nije briga za auto nije ni mene. I ja lipo od Poljuda do Trstenika odvozija i još priko Kmana pokupili staru. Ona kad me vidila za volanon usrala se više od mene. Doša san doma a samo mi se jedan put ugasija. Eto ti kaže on meni. Sad moš u školu ić polagat. I stvarno san sve izpolaga iz prve. Najvažnija njegove lekcije su bile; Nikad ne gledaj auto isprid sebe nego dva, tri isprid. Svako stablo, pijesak, kanta za škovace uz cestu su potencijalni problemi. Sve moraš pratit i ne boj se. I zapanti da se na svakoj cesti 3 auta mogu mimoić ako su sva tri prisebni ali ako jednoga uvati panika najebali ste sva tri. Živa istina. On je dolazija na sve utakmice dok stara nije mogla to gledat uživo. Karta, tribina. Nikad nije uša u klub pitat ništa.
Kad smo osvojili zadnju titulu Toni i ja otišli kod Kolje Mjede probušit uši. Doša ja doma a on s vrata. Skidaj to. Nisan tija a on više nije ponovija. Tu smo izgleda zaminili uloge. Nikad nije tražija ništa od mene. Ni on ni mater. Mogli su doć i reć ajde sine kupi nan Mercedes ili nešto tako. Nikad. Skromni od početka do kraja. Pomaga san in ja fala bogu, pomažen i danas ali uvik normalno. Nikad zahtjevi. Staroj san donija neki medaljon s Kariba. Nosila ga je par miseci i vratila mi ga. Sinko sta će to meni. Umrla je s jaketon Messaggera šta san ja dobija od kluba. Sačuvaj bože da bi me uvalila u trošak. Kad je bija rat stara i sestra sa malon od misec dana su došle kod mene u Rim. Stari nije tija iako je već ima pet banki. Osta je doma čuvat pekaru. Jedino je doša par dana po Toyotin djip pun medicinske opreme za 4.brigadu šta san posla u Split.
Kad je proda garažu koju je dobija od svoga oca donija je meni pare i reka. Ti si sad glava kuće i drži. Brineš o nama već toliko godina i značeš bolje upravit nego ja.
Eto to su van moji starci. Sad van može bit jasniji i moj život i stavovi. Ne pada jabuka daleko od stabla.