Posli EP ništa nas više nije moglo zaustavit. Jedva smo se čekali skupit i spremit za Argentinu. Pripreme više manje sve isto jedino šta smo te godine imali Goodwill games u Seattle-u ka priprema za SP. Goodwill games je bilo zamišljeno ka Olimpijada u malom. Svi su došli u punom sastavu i niko nije sakriva ništa. U grupi smo dobili Australiju i Španjolsku, a izgubili od Brazila. Nakon toga slobodan dan a jedina komunikacija sa sviton je bila s govornice. Dogovor s menadjeron je bija da mu se javin u neku uru jer je pregovara sa više ekipa tada. Zoven ja njega i on kaže da iman ponudu. Reci pitan ga. Kaže on meni jeli sediš. U govornici san di ću sest. Sedi na pod. Kad mi je reka cifru ka da mi je reka dobar dan. Jebalo se mene za pare bez obzira koliko van to bilo nevjerovatno. Nisan trepnija okon niti mi je srce zalupalo. Meni je bilo važno igrat i dobit utakmicu a o parama nikad nisan mislija. Onda san zva doma i reka staroj za ugovor u dolarima a ona pita da koliko je to para. Ja joj preveden u Njemačke marke jer je sve onda bilo u njima a ona opet. Koliko je to para. Ja opet preveden u dinare. Na to će ona a koliko je to para. Onda san joj izračuna da bi tribala radit 700 godina sa svojon plaćon i ne popit cašu vode nego spremat sa strane. I na kraju ponovo pita ona mene. A koliko je to para. Stara je bila u šoku očito.