Dino Rađa: Zbog plastičnog broda iz Trsta sam plaka ka rodna godina

Tamo negdi 71-72 godine vode mene starci u Trst. Znate kako je bilo u ono vrime. Jedan program na televiziji cili dan a drugi tek od popodne. Informacija nemaš samo san čuja za neki tamo Trst di se ide po rebatinke. Sili mi u famoznog Pežoa 404, takozvanog repaša i vozi cilu noć do tamo. Kad smo došli parkirali na njihovu rivu i ja iden izać iz auta. Riva in je bila popločana onin kockama sićan se ka danas. Otvorija san vrata i prstima dira po podu da vidin jeli to isto ka kod nas. Kako smo došli rano ujutro prva stanica je bila mala samoposluga. Tu smo uzeli bublice kruva, sira i mortadele. Alooooo…. taljanske mortadele. I limenku Coca Cole. Prvi put san je u životu vidija. Onako praznu san je nosija doma za držat olovke. Starci su nešto kupovali spize i robe a meni su uzeli mali plastični brod sa vanbrodskin motoron na baterije. Nebi zna sa cime to danas uopće usporedit. Kad su obavili kupovinu išli smo odma nazad. Prid granicu standardno skidanje etiketa i oblačenje na sebe sve šta može stat. I onda scena iz Malog mista kad Bepina ide iz Trsta. Čin je oni carinik starome vratija pasoše ja viknen da mi dobaci brod koji je stari sakrija negdi po autu. Moš mislit vridnosti. Stari me prisika pogledon i srića da ovi carinik biće nije čuja. Bija san glavni na Braču par dana dok ga jedan dan nisan upalija na plaži i kako je bilo malo valova odnilo mi ga je a ja se boja dubine i ode on nazad u Italiju. Plaka san ka rodna godina cilo lito.

Facebook Comments